Izvor: Beta
742 – Roen je franaki kralj Karlo Veliki, koji je od dolaska na presto 768. do smrti 814. proirio franako carstvo od Severnog mora do Italije, i od Atlantika do eke. Krunisan je za cara 800. godine.
1725 – U Veneciji je roen Djovani Djakomo Kazanova (Giovanni Giacomo Casanova). Tokom burnog ivota bio je uenik verske kole, sekretar kardinala, venecijanski pomorski oficir, opat, kockar, alhemiar, violinista, pijun, bibliotekar, a u istoriju je uao kao neumorni ljubavnik.
1758 – Roen je Dejms Monro (James Monroe), jedan od najaktivnijih politiara u amerikoj istoriji. Bio je predsednik SAD od 1817. do 1825. godine. Zajedno sa J.Q. Adamsom formulisao je „Monroovu doktrinu“ kojom je proklamovana amerika izolacionistika politika. Sudelovanjem u dva svetska rata i ulaskom u UN, SAD su napustile „Monroovu doktrinu“.
1791 – Ubijen je Onore Gabrijel Riketi de Mirabo, francuski politiar i knjievnik, najbolji govornik Francuske revolucije i jedan od glavnih zastupnika interesa treeg stalea.
1792 – Dolar je ozakonjen kao novana jedinica SAD.
1805 – Roen je danski pisac Hans Kristijan Andersen (Christian). Svetsku slavu donele su mu pripovetke za decu, bajke meu kojima su najpoznatije „Carevo novo odelo“, „Runo pae“, „Snena kraljica“, „Devojica sa ibicama“.
1840 – Roen je pisac Emil Zola (Emile), predvodnik naturalistikog pokreta u francuskoj knjievnosti, autor „Tereze Raken“, „erminala“, „Nane“. Znaajnu ulogu Zola je imao u otkrivanju mahinacija najviih vojnih krugova u „Drajfusovoj aferi“. Otvorenim pismom 1898. predsedniku Francuske pod naslovom „Optuujem“ u listu „L’oror“, doprineo je oslobaanju kapetana Alfreda Drajfusa, lano optuenog za izdaju i osuenog na doivotnu robiju.
1860 – U Torinu se sastao prvi italijanski parlament.
1872 – Umro je ameriki pronalaza i slikar Semjuel F. B. Morze (Samuel Morse), tvorac telegrafa i telegrafske Morzeove azbuke.
1914 – Roen je engleski filmski glumac Alek Ginis (Alec Guinness). Proslavio se filmovima „Neno srce“, „Veliko oekivanje“, „Na ovek u Havani“, „Lorens od Arabije“, „Pad Rimskog carstva“, „Doktor ivago“, a za ulogu u filmu „Most na reci Kvaj“ dobio je Oskara.
1905 – Otvoren je elezniki tunel ispod Alpa „Simplon“ kojim je vajcarska povezana sa Italijom.
1917 – Ameriki Kongres objavio je rat carskoj Nemakoj.
1917 – Pred Vojnim sudom za oficire srpske vojske, u Solunu je poelo suenje grupi oficira na elu s pukovnikom Dragutinom Dimitrijeviem – Apisom, za pripremanje prevrata i pokuaj atentata na regenta Aleksandra. Nad Apisom i dvojicom njegovih sledbenika izvrena je smrtna kazna streljanjem 26. juna. Ostali su osueni na zatvorske kazne. Vrhovni sud Srbije rehabilitovao je Apisa i njegove sledbenike u obnovljenom procesu 2. juna 1953.
1940 – Nemaka vojska je okupirala Dansku i napala Norveku.
1944 – Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu prele reku Prut i ule u Rumuniju.
1960 – Francuska je potpisala sporazum s Madagaskarom koji je time postao nezavisna drava, nakon 64 godine francuske kolonijalne vladavine.
1965 – Umro je fiziolog Ilija Djurii, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1960. do 1965. i rektor Beogradskog univerziteta od 1950. do 1952. i od 1954. do 1956. Napisao je vei broj eksperimentalnih naunih radova o fiziologiji miia, endokrinih lezda, krvi, o anafilaksiji.
1974 – U Parizu je umro politiar i dravnik or Pompidu (Georges Pompidou). Bio je predsednik vlade od 1962. do 1968. godine. U junu 1969. izabran je za predsednika Francuske, poto je arl de Gol (Charles de Gaulle) podneo ostavku.
1974 – U Titogradu (Podgorica) osnovan je Univerzitet Crne Gore.
1979 – Zatvaranjem britanske vojne baze, Malta je stekla punu nezavisnost, ime je okonano gotovo 80 godina britanskog prisustva na tom ostrvu.
1981 – Predsednitvo SFRJ je proglasilo vanredno stanje na Kosovu zbog demonstracija albanskih studenata koje su poele 11. marta pod parolom „Kosovo-republika“.
1982 – Argentinske vojne snage iskrcale su se na Foklandska ostrva, britansku koloniju u Junom Pacifiku koju su uvala 84 britanska marinca. Vojnom intervencijom Britanija je polovinom juna ponovo preuzela Foklandska ostrva.
1999 – Vlasti u Beogradu preuzele su nezavisni Radio B92.
2003 – Predsedavajui Predsednitva Bosne i Hercegovine Mirko arovi podneo je ostavku zbog afere izvoza oruja Vazduhoplovnog zavoda „Orao“ iz Bijeljine u Irak koji je bio pod sankcijama UN, kao i zbog „pijunske afere u Republici Srpskoj“.
2005 – U Vatikanu je umro poglavar rimokatolike crkve papa Jovan Pavle Drugi (Karol Vojtila). Nemaki kardinal Jozef Racinger (Joseph Ratzinger) koji je uzeo ime Benedikt esnaesti, izabran je za novog poglavara rimokatolike crkve.
2007 – Ministar kulture Makedonije Ilirijan Bekiri podneo je ostavku nakon pokuaja da zabrani predstavu „Tito: odreeni dijagrami poude“, hrvatskog pisca Slobodana najdera, u kojoj je bivi jugoslovenski lider Josip Broz Tito predstavljen kao enskaro i hedonista.
2012 – Predsednik Maarske Pal mit podneo je ostavku posle afere oko doktorske disertacije za koju je ustanovljeno da predstavlja plagijat. Maarski univerzitet Zemelvajs ponitio je ranije mitov doktorat o razvoju modernih Olimpijskih igara, poto je utvreno da je vei deo njegove doktorske teze pokraden od drugih autora.
2013 – Generalna skuptina Ujedinjenih nacija usvojila je istorijski sporazum o kontroli trgovine konvencionalnim orujem o kome se raspravljalo vie od sedam godina. Za Rezoluciju o kontroli trgovine orujem u vrednosti 70 milijardi dolara godinje glasale su 154 drave, protiv su bile Sirija, Severna Koreja i Iran, a 23 uzdrane, meu kojima Rusija, Kina i Indija. Sporazum ne moe biti nametnut, ali se oekuje da transparentnost procesa prodaje ogranii ilegalne dogovore u ovoj oblasti trgovine.
2015 – Nakon vie od jedne decenije pregovora velike sile i Iran su postigli okvirni dogovor o ograniavanju nuklearnog programa Teherana tako da on ne moe da dovede do proizvodnje atomskog oruja.
2015 – U napadu somalskih ekstremista Al abab na univerzitet u Garisi na istoku Kenije poginulo je 70 osoba, uglavnom studenata, a oko 80 ih je povreeno.
2017 – Kandidat vladajue koalicije okupljene oko Srpske napredne stranke Aleksandar Vui osvojio je 55,08 odsto glasova na predsednikim izbora i postao novi predsednik Srbije.
2021 – Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija osudio je ubijanje civila u Mjanmaru, meu kojima i dece. Graani Mjanmara od dravnog udara 1. februara demonstriraju protiv vojne vlasti, a organizacije za zatitu ljudskih prava navode da je ubijeno najmanje 550 civila.
Pratite nas na naoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i ukljuite se u nau Viber zajednicu.
