28. aprila 1945. godine, prilikom bekstva u Švajcarsku, Benito je zajedno sa svojom ljubavnicom zaustavljen i uhapšen, piše National Geographic.
Njegovo puno ime je bilo Benito Amilkare Andea Musolini, on je bio novinar, političar i vođa Nacional fašističke partije u Italiji. Vremenom su mu njegova politička zalaganja donela i mesto premijera, funkciju koju je obavljao od 1922. do 1943. godine.
Tokom nešto malo više od 20 godina apsolutne vlasti, stvorio je fašističku državu koja se temljelila na njegovoj ličnosti i harizmi, kontroli medija i progonu protivnika. Ovo mu je donelo i nadmak “Il duce” ili u prevodu na srpski “Vođa”, ali i kraj kakav nije priželjkivao – 28. aprila 1945. godine.
Kako je došlo do ovoga?
Iako se Benito Musolini na Minhenskoj konferenciji u junu 1938. godine zalagao za mir u Evropi, već naredne godine u aprilu potpisuje Čelični pakt sa Hitlerom. Kao poputno potčinjeni – i on i njegova država – morali su da slede nacistički ideologiju i da sprovode radikalnu politiku.
Francuskoj je objavio rat u junu 1940. godine, uveren u pobedu Nemačke i u ideju da će se sukob okončati za svega par nedelja. Ovo je bila loša procena koja će ga na kraju puno koštati.
Nakon napada na Grčku u novembru iste godine, svima je postalo jasno da njegove snage ne mogu mnogo toga da urade na bojnom polju. Porazi su se nizali, a kada je 1943. godine došlo do anglo-američkog iskrcavanja na Siciliju – većina Vođinih kolega se okrenula protiv njega.
Kralj mu je oduzeo mandat, oformljena je nova vlada, a ubrzo je uhapšen i stavljen u kućni pritvor. Zbog straha de će Nemci pokušati da oslobode Musolinija, mesto njegovog prebivališta je često menjano – sve dok na planini Gran Saso nije izvršen desant od strane nemačkih snaga, nakog čega je Vođa odveden u Berlin na sastanak sa Hitlerom.
Narednih godinu i po dana je proveo u Lombardiji, iako je u javnosti delovalo kao da ima potpunu kontrolu i sam je bio svetan da je marioneta u službi nacističke Nemačke. Oko njega se okupila određena grupa još uvek lojanih fašista koji su formirali Salsku Republiku, ali sam Musolini je svojim saradnicima tvrdio kako je umoran od svega, kao i da je tretman SS vojnika prema njemu gori od onog u logoru.
Kako su savezničke trupe napredovale ka severu Italije, Musloniju je postalo jasno kako je vreme da pobegne. Stoga je spakovao svoje kofere i zajedno sa ljubavnicom Klarom Petači, krenuo u Švajcarsku na avion koji je trebao da ih prebaci u Španiju, 25. aprila 1945. godine.
Dva dana kasnije, partizani po imenu Valerio i Belini su ih zaustavili i predali svom komesaru. Iako su UN poslale dopis o molbi za izručenje, Musolini i njegova ljubavnica su 28. aprila 1945. godine streljani po hitnom postupku sa još 15 ljudi u pratnji. Njihova tela su potom prebačena u Milano i obešena na javnom trgu gde su kamenovana, pljuvana i ismevana.
