Da li će u EU biti uvedena „kontrola četova“?

od strane | jun 21, 2024 | Ljubav i seks | 0 Komentara

Dojče veledanas 07:03

Fejsbuk Mesindžer, foto: Kaspars Grinvalds / Shutterstock.com

Predlog Zakona o zaštiti dece od seksualnog nasilja u Evropskoj uniji je više od dve godine na stolu. Danas (20. jun) bi o izmenjenom nacrtu zakona trebalo da se glasa u Savetu EU.

Komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson o predlogu zakona kaže: „Tu je da zaštiti decu od seksualnog nasilja. Tu je da zaštiti žrtve ovih strašnih zločina na internetu.“

Čak 60 odsto, odnosno tri od pet registrovanih prikaza seksualizovanog nasilja širom sveta, nalaze se na nekom serveru u nekoj od zemalja EU, pokazuju podaci fondacije Internet voč. Prema toj organizaciji, u Nemačkoj se količina takvih sadržaja u roku od godinu dana udesetostručila.

Suština predloženog zakona EU je da Gugl, Meta i slične kompanije, mogu da budu obavezane da tehnički pregledaju sav sadržaj na svojim platformama – u potrazi za sadržajima seksualnog zlostavljanja. Zbog toga je taj zakon, posebno u Nemačkoj, postao poznat i kao „kontrola četova“.

Od skeniranja isključene audio-poruke

U novoj verziji predloga zakona postoje neke novine: ako platforme budu obavezne da automatski skeniraju sav sadržaj, uključujući i četove koji su zaključani za sve osim za učesnike četa, odnosno pošiljaoca i primaoca poruke, audio-poruke bi trebalo da budu isključene.

Osim toga, korisnici bi prvo morali da pristanu na automatizovani skrining. Ako to ne urade, više neće moći da šalju slike i video-zapise na odgovarajuću platformu.

Nek platforme prete odlaskom iz EU. Pre svega su operateri servisa za razmenu poruka Signal i Threema najavili su da će ukinuti svoje usluge u EU ako budu obavezni da skeniraju šifrovane poruke.

Ipak, novi predlog mogao bi da dobije neophodnu većinu kod 27 država članica – i bez Nemačke koja će glasati protiv.

Nemačka odbacuje zakon

Nemačka će glasati protiv zakona. „Odbacujemo takozvanu kontrolu četova“, rekla je u sredu nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD). Nemačka će stoga u četvrtak glasati protiv, ako aktuelni predlog ostane takav kakav jeste.

Šifrovane privatne komunikacije miliona ljudi ne bi smele da se kontrolišu bez povoda. Istovremeno se mora uzeti u obzir da iza svake strašne fotografije i videa stoje žrtve užasnog seksualnog nasilja. Zato je važno da se protiv toga preduzmu mere na evropskom nivou i da onlajn-platforme budu obavezne da sarađuju, kako da bi se prikazi zloupotrebe otkrili, izbrisali, a počinioci krivično bili gonjeni.

I ministar pravde Marko Bušman (FDP) bio je jasan: „Nemačka je zemlja koja je već dva puta iskusila diktature koje nisu imale nikakvog obzira prema privatnosti. Zato smo tu posebno osetljivi i veoma ćemo povesti računa da privatnost, posebno privatna komunikacija, i dalje bude zaštićena.“

Zašto su političari protiv zakona

Kritičari predloženog zakona, kažu da on suštinski ide u pogrešnom pravcu.

Nedavno je 36 političara – uglavnom iz redova vladajućih Liberala i Zelenih – u otvorenom pismu apelovalo na zemlje-članice EU da glasaju protiv zakona. Među potpisnicima otvorenog pisma su političarka FDP Mari-Agnes Štrak-Cimerman i njen partijski kolega Konstantin Kule, kao i Konstantin fon Noc i Emilija Fester iz Zelenih.

Pored političara iz nacionalnih parlamenata kao što su Nemačka i Austrija, dokument su potpisali i poslanici Evropskog parlamenta. Oni kažu da je zakon nespojiv s evropskim osnovnim pravima, a kritikuje se i to da mnoge od planiranih mera nisu ciljane i dovode do pogrešnih sumnji. Umesto toga, bilo bi potrebno više resursa i bolja koordinacija institucija za sprovođenje zakona u EU.

A Sebastijan Fidler (SPD), koji je policijski službenik i bavi se unutrašnjom politikom, kaže da je to sve lepo, ali da ne ide do korena problema. On predlaže još stroži zakon od onog koji predlaže Komisija.

„Nisam čuo nijedan drugi razuman predlog kako želimo da stavimo pod kontrolu ovaj pandemijski nivo seksualnog nasilja nad decom“, kaže Fidler. On smatra da uopšte ne bi smeli da postoje mobilni telefoni na kojima može da se operiše takvim materijalom, dakle „da se otvori, obradi ili pošalje“. To je tehnički moguće, prenosi DW.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Opširnije