Jelena Lukić
|
Pevačica Milena Plavšić, osamdesetih godina bila je jedna od najvećih zvezda među pevačima narodne muzike.
Njene ploče prodavane su u ogromnim tiražima, imala je brojne solističke koncerte i turneje, mnoštvo nagrada i priznanja od publike, a s druge strane nijedan skandal u karijeri dugoj preko 40 godina.
U današanje vreme nezamislivo je da jedna pevačica uspe bez nečije podrške i jake zaleđine, bez sponzora i menadžera. Milenu takav put nikada nije zanimao. Verovala je u svoj talenat i ostvarila uspeh zahvaljujući radom, zalaganjem i dobrim pesmama koje je uglavnom sama sebi napisala. U medijima je nema puno jer, kako kaže, bira mesto i vreme kada će se pojaviti jer ne voli da bude dosadna ljudima.
Ona je konačno malo progovorila o svojoj uspesnoj karijeri , ali i o nekim stvarima iz privatnog života o kojima nikada nije pričala.
– Meni uvek zameraju da sam skromna prema sebi, ali zaista nisam. Samo pokušavam da budem realna. Ne mogu da kažem da sam bila najpopularnija, ali jesam bila odmah iza onih pevača koji su bili najveće zvezde. Tiraži mojih albuma jesu bili veliki, preko 100.000 primeraka, mnoge ploče bile su zlatne, platinaste, dijamantske. Skoro dve decenije sam bila ekskluzivac Jugotona, izdavačke kuće za koju nije mogao baš svaki narodnjak da objavi album, već samo provereni i kvalitetni izvođači. Jugoton je prema meni imao jedan pošten i profesionalan odnos, a u prilog tome govori i telegram koji sam 1992. od njih dobila. Iako je već tada uveliko bio rat u Hrvatskoj, oni su meni napisali „Zahvaljujemo vam se što ste nam bila verni sve ove godine. – govorila je pevačica.
Devedesete su za Milenu bile i više nego teške. U razmaku od par godinama, kako smo saznali od ljudi bliskih pevačici, nekoliko članova njene porodice je tragično nastradalo. Ona o tome nikada nije htela da priča, pa čak je sada izbegavala tu temu.
– To je za mene veoma bolno i teško. Ali, ispričaću prvi put šta mi se tada događalo. Najpre 1989. godine u saobraćajnoj nesreći poginio mi je sestrić, sin moje sestre. Potom je dve godine kasnije moj rođeni brat tragično nastradao. Pregazio ga kamion u ulici gde je živeo, takoreći ispred kuće. Nisam stigla ni da se oporavim od tog šoka i bola, a već sledeće godine 1992, 40 dana pre nego što je trebalo da obeležimo godišnjicu bratu, ubijen je njegov sin od 15 godina i to na istom mesto gde je poginuo i moj brat. Ubio ga ja školski drug. – kroz suze je ispričala Milena svoju tužnu priču.
Kurir.
Izvor: Pulsonline.rs