Prvi maj, koji će ostati upamćen po velikom zločinu, dogodio se pre 22 godine kada je NATO projektil pogodio autobus koji je prelazio most u Lužanima, 18 kilometara severno od Prištine. Autobus je potpuno uništen, dok je most ostao.
Putnici koji su prvog maja 1999. krenuli redovnom linijom iz Niša put Prištine, preko Podujeva, nikada nisu stigli na svoja odredišta. Bio je to trideset i deveti dan NATO agresije, oko 13 časova. Tačan broj preminulih nikada nije utvrđen jer se, kako su mediji prenosili, aparat za karte potpuno istopio od toplote eksplozije.
Poginulo je oko petnaestoro dece. Među njima su bili brat i sestra, petnaestodišnja Marija i njen dve godine stariji brat Nikola. Oni su bili sklonjeni u Prokuplje, a vratili su se ne bi li proslavili zajedno Nikolin rođendan. Porodica Petrović ostala je u jednom danu bez tri člana porodice. Sa unucima je nastradala i baka Smiljana, a svi su sahranjeni na rođendan dečaka, 7. maja.
Ono čega se sećaju mnogi je da je napad bio iz vedra neba, u podnevnim časovima, pa se veruje da ni ovoga puta, kao ni onda kada je pogođen voz na mostu kod Grdeličke klisure, nije bio cilj most. Mediji su pisali i da je nakon autobusa drugom raketom gađan i sanitet sa lekarima koji su stigli da pomognu, a teško je ranjen i jedan lekar.
Foto: AP/Photo
Da licemerjju nije bilo kraja, govore svedočenja da je samo dva sata posle napada nebo iznad Beograda bilo ispunjeno lecima na kojima je pisalo „NATO štiti nezaštićene na Kosovu i Metohiji“ i to na ćirilici.
U Gračanici su u čast preminule dece dve ulice ponele naziv po njihovim imenima. Ulica Marije Petrović i Nikole Petrovića jedna do druge podsećaju da ovaj zločin NATO agresora nikada ne bi trebalo zaboraviti.
Izvor: Informer.rs
