Mange je najveća legenda Žarkova, ne Nik Sloter: Ponizio Arkana pred punom kafanom: Ajde, bre, balavac!

Milorad Veljić Mange iz Žarkova bio je jedini čovek kojem je čuveni Ljuba Magaš Zemunac odavao priznanje, koji je ponizio jednog Arkana, sam pretukao devetoricu u kafani i jedini izašao na nogama iz zatvorske ćelije u kojoj se obračunavao sa petoricom Šiptara!

Važio je za jednog od najjačih ljudi u bivšoj Jugoslaviji tokom sedamdesetih. Mange je bio pravi predstavnik stare garde žestokih momaka, za koga je fer-plej bio svetinja i sve je rešavao golim rukama.

Za razliku od većine, na vreme se povukao „sa asfalta“ i umro je prirodnom smrću. Kada je počelo ludilo devedesetih povukao se, jer sebe nije video u svetu u kome se pucalo kao na Divljem zapadu.

Prema kazivanju upućenih, bio je ogroman čovek kome su tadašnje standardne lisice bile male, pa su policajci morali da koriste za njega specijalne – američke.

Bio je iskreni prijatelj sa Ljubom Magašem, koji je bez kompleksa i sa velikim poštovanjem govorio o „protivniku po snazi“, što je bila retkost u njegovom slučaju.

– Jedini čovek koji je jači od mene je Mange sa Žarkova! – priznao je svojevremeno Ljuba Zemunac.

Nosio sanduk Ljubi Zemuncu na sahrani

Magaš i Mange su s početka osamdesetih, sećaju se mnogi, znali zajedno da prave probleme po gradu i u tim trenucima bi dolazilo do opšteg vanrednog stanja, jer je morala da interveniše cela beogradska policija! Kada je Ljuba mučki ubijen, Mange je nosio kovčeg na njegovoj sahrani.

Beogradom su kružile priče kako je Veljić odjednom tukao i po desetak ljudi, koji su leteli preko kafanskih stolova kao u holivudskim filmovima.

Najpoznatija anegdota iz tog perioda datira iz kafane „Mala Romansa“ na Julinom Brdu, u kojoj je navodno sam pretukao devetoricu, od kojih su neki koristili i noževe. Bio je izboden i isečen, ali je ipak ostao na nogama.

Od tog momenta o njemu su uveliko počele da se ispredaju megalomanske storije i ušao je u legendu. Neke od tih priča i dan-danas kruže Beogradom, a najpoznatija je ona o susretu sa Arkanom.

Željko Ražnatović, koji je u to vreme bio strah i trepet, došao je u jednu kafanu u kojoj je već bio Veljić i počeo da prepričava doživljaje iz zatvora iz kog je upravo izašao.

Kako pričaju upućeni u taj događaj, Arkan je „na svoj bučni i hvalisavi način“ opisivao kako je preživeo svašta „iza brave“, kako zatvor nije za svakoga i kako samo najjači mogu tamo da opstanu…

Kada je Arkanova priča dostigla vrhunac, skočio je Mange koji je sedeo nekoliko stolova dalje.

– Ajde, bre, balavac, šta ti znaš šta je zatvor?! Ja sam 15 godina robijao, a tebe je stalno tatica vadio! – zagrmeo je Veljić i nastavio da ga proziva i ponižava pred drugima, dok su svi prisutni ćutali.

U kafani je bio muk, svi su čekali Arkanovu reakciju. Ražnatović je, međutim, tada samo rekao: „Dobro, Mange, neka ostane na ovome“ i napustio kafanu.

Iako čovek ne toliko poznat široj javnosti, Mange se možda i danas ponajviše pominje među „stanovnicima zatvora“, gde se odavno zapatio robijaški sleng  – „Mangaš ili Mangalija“, koji se odnosi na krupnog, jakog i za..banog momka.

Kada neko danas krene da izigrava neki faktor iza rešetaka, čuće od starijih likova: „Nemoj da se mangupiraš, nisi Mange!“

Bio prepoznatljiv po tetovaži kobre

Prema legendi, Veljić je svoju zatvorsku reputaciju stekao kada su mu u samicu ubacili petoricu Šiptara, koje je sve uspeo da nokautira!

Bio je tada u zatvoru na Golom otoku, odakle mu nisu dozvolili da izađe na par dana da bi se takmičio u bodibildingu, samo zbog tetovaža koje su u tom periodu bile retkost. Velika kobra je, inače, dominirala njegovim leđima i po tome su ga prepoznavali u gradu. 

Još uvek ima savremenika koji ga se sećaju romantičarski, pa kažu: