Kako bi se sprečilo manipulativno smanjenje poreskih obaveza, mnoge zemlje, između kojih i naša Srbija, su uvele stroge regulativne koje zahtevaju da poreska uprava bude obaveštena o svim transakcijama između glavnog preduzeća i ogranka – odnosno, o transfernim cenama. Međutim, pre nego što saznate ko sve treba da radi transferne cene, najpre bi trebalo da se upoznate sa osnovnim značenjem, pravilima izveštavanja i kriterijumima povezanosti.
Šta su transferne cene?
Transferne cene su cene po kojima povezana preduzeća, odnosno firme koje se nalaze unutar iste korporacije ili pod zajedničkom kontrolom, međusobno prodaju robu, usluge, proizvode ili imovinu. Osnovni cilj dostavljanja izveštaja o transfernim cenama je eliminisati mogućnost izbegavanja plaćanja poreza.
Sam izveštaj o transfernim cenama obuhvata i druge tipove transkacija, poput izdavanja međusobnih pozajmica ili kredita između povezanih lica, a vredi napomenuti da je zakon o izveštavanju na snazi još od 2013. godine. Kako bi vam bilo jasnije o čemu je reč, pročitajte naredne primere transfernih cena:
- Prodaja robe između povezanih preduzeća – Matična kompanija prodaje robu svojoj filijali po jednakoj ceni koju bi naplatila nezavisnom kupcu.
- Licenciranje intelektualne svojine – Kompanija koja razvija softver može prodati svoju tehnologiju kompaniji unutar iste grupe.
- Transferi finansijskih sredstava – Krovna kompanija može pozajmiti novac ekspozituri po internoj kamatnoj stopi.
Osim dostavljanja izveštaja, pravnim licima i preduzetnicima je propisano da transakcije sa povezanim subjektima posebno iskažu u poreskom bilansu, jer se na osnovu izveštaja utvrđuje porezna osnovica (ili korekcija iste ukoliko je to potrebno).
Kako utvrditi povezanost između kompanija?
Povezanost između pravnih lica utvrđuje se na osnovu propisanih kriterijuma. Prilikom procene povezanosti lica se uvek polazi od toga da li postoji značajniji uticaj na donošenje poslovnih odluka između dva lica te da li se javlja mogućnost kontrole. Lica se smatraju poveznim ukoliko je jedan od kriterijuma ispunjen. Ostali kriterijumi i pravila za utvrđivanje povezanosti privrednih društava su definisani Zakonom o porezu na dobit, odnosno Zakonom o porezu na dohodak ukoliko je reč o preduzetnicima.
U praksi, to znači da povezanost postoji:
- Između obveznika i nekog lica ukoliko jedan od njih poseduje najmanje 25% ili više učešća u kapitalu ili ukoliko jedan od njih (in)direktno poseduje najmanje 25% ili više glasačkih prava u organima upravljanja.
- Između obveznika i nekog drugog lica u kojima ista lica učestvuju u upravljanju, kontroli ili kapitalu sa najmanje 25% ili više učešća, kao i sa kritičnih 25% glasačkih prava.
- Između obveznika i fizičkih lica koja su u rodbinskim, bračnim ili vanbračnim odnosima sa licem koje poseduje najmanje 25% učešća u kapitalu, odnosno kritičnih 25% ili više glasačkih prava u organima upravljanja obveznika.
Važno je reći da se kriterijumi za utvrđivanje povezanosti primenjuju i za rezidente i na nerezidente.
Ko sve treba da izveštava o transfernim cenama?
Sada kada znate kako se utvrđuje povezanost i šta uopste predstavljaju transferne cene, hajde da utvrdimo ko bi to sve trebalo da izveštava o istim.
Multinacionalne kompanije
Kompanije koje posluju na kontinentalnom nivou moraju izveštavati o transfernim cenama za transakcije između povezanih filijala, a sve kako bi se sprečilo premeštanje dobiti u zemlje sa nižim poreskim stopama. U suprotnom, multinacionalne kompanije se mogu suočiti sa ozbiljnim kaznama.
Ukoliko vaše preduzeće sarađuje sa multinacionalnim kompanijama, verujemo da ste svesni koliko je važno uspešno vođenje poslovnih sastanaka.
Finansijske institucije
Banke i druge finansijske institucije sa globalnim operacijama često obavljaju transakcije između svojih filijala i povezanih entiteta. U ovom slučaju, izveštaj o transfernim cenama se pravi kada jedna filijala pruža kreditiranje ili osiguranje drugoj filijali. Pravila o transfernim cenama osiguravaju da se ovakve usluge fakturišu po tržišnim uslovima i sprečavaju nepravilnosti u oporezivanju.
Kompanije u logistici
Međunarodne logističke kompanije koriste transferne cene kako bi fakturisale usluge skladištenja, prevoza i distribucije između svojih podkompanija. Transferne cene moraju biti u skladu s tržišnim cenama, kako bi se izbegla manipulacija troškovima ili profitima unutar mreže povezanih firmi.
Globalna proizvodnja
Najveći svetski proivođači svoju robu najčešće proizvode u jednoj zemlji, a istu prodaju kroz ogranke u drugim državama. Transferne cene se u tom slučaju koriste kako bi se postavila cena za prodaju proizvoda između filijala. Ovakvom strategijom se omogućava pravilna raspodela prihoda i legitimno oporezivanje.
U suštini, odgovor je jednostavan. Bilo koja kompanija koja vrši transakcije sa povezanim subjektima u inostranstvu ili unutar iste zemlje mora izveštavati o transfernim cenama. Nadamo se da će vam ovaj tekst pomoći da razumete pojam transfernih cena.
