Oluja ‘Danijel’ izazvala je najstrašnije posledice u Libiji, ali je poharala i Grčku, ubijala je i po Egiptu, Izraelu…
Oluja ‘Danijel‘, koja je poharala Sredozemlje, ubivši žrtve u Libiji, Egiptu, Izraelu i Grčkoj, mogla bi da bude predznak sličnih katastrofa u bliskoj budućnosti, koje će biti još češće, upozoravaju klimatolozi.
Neobično jaka oluja je prvo ubila 15 ljudi u centralnoj Grčkoj sa obilnim kišama pre nego što je pogodila Libiju, gde je možda poginulo više od 10.000 ljudi, piše Jutarnji list.
– More neprestano izbacuje na desetine tela. Do sada smo izbrojali više od 5.300 mrtvih, a taj broj bi se mogao udvostručiti jer ima i nekoliko hiljada nestalih – rekao je za Rojters libijski ministar Hičem Abu Čkijuat.
Najmanje 30.000 ljudi izgubilo je svoje domove samo u Derni, tvrde u Ujedinjenim nacijama.
Oluja ‘Danijel’ stigla je do Libije u nedelju nakon što je prethodno pogodila Bugarsku, Tursku i Grčku. Globalno zagrevanje znači da će područje Mediterana verovatno morati da bude pripremljeno za sve snažnije oluje u budućnosti, navode ekspertske agencije.
Kao pandan američkom uraganu, “hurricane-u“, meteorolozi koriste naziv „Medikan” za mediteranske oluje, prenosi Rojters. Postoje ubedljivi dokazi da se učestalost jakih mediteranskih oluja smanjuje sa zagrevanjem klime, ali u isto vreme medikani postaju sve jači, upozorava meteorolog Suzan Grej sa britanskog Univerziteta Reding.
Voda niz brdo
Grčku je 4. septembra pogodilo izuzetno snažno nevreme posle perioda velikih vrućina i šumskih požara. U Libiji su poplave potopile grad Dernu: bujična voda se slila niz brda kroz obično suvim rečnim koritom, probila dve brane i odnela četvrtinu grada.
– Strahuje se da je najmanje 10.000 ljudi nestalo – saopštio je Savez Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.
Grčki klimatolog Hristos Zerefos procenjuje da je na Libiju pala ista ogromna količina vode (1000 milimetara ili metar) kao i na Tesaliju u centralnoj Grčkoj za samo dva dana. Od početka beleženja sredinom 19. veka tako nešto nije registrovano.
– Očekujemo da će se takve pojave dešavati češće – rekao je Zerefos Rojtersu. Međutim, stručnjaci kažu da će uticaj ovakvih vremenskih nepogoda na mediteranske zemlje verovatno biti neujednačen, a najrazorniji za one koji se ne pripreme.
Posebno ugrožena Libija, i organizovanija Grčka je imala velike probleme s olujom
Posebno je ugrožena Libija, koja je pretrpela više od decenije haosa i sukoba nakon nasilnog svrgavanja Gadafija. Pre nego što je udarila oluja ‘Danijel’, hidrolog Abdelvanis Ašor sa libijskog univerziteta Omar Al-Muhtar upozorio je da je Derna u opasnosti od ponovljenih poplava Wadija – suvog rečnog korita.
Ipak, čak i mnogo organizovanija Grčka imala je velikih problema sa olujom, koja je odnela kuće i porušila mostove, puteve i dalekovode.
Izrael je u sredu ujutru zahvatila jaka kiša, ostaci oluje ‘Danijel’, koja je izazvala smrtonosni haos u Libiji i Grčkoj ranije ove nedelje. Jaka kiša je neuobičajena za Izrael u septembru, piše Tajms of Izrael. Danijel – nadimak „medikan“ zbog svoje mediteranske lokacije i karakteristika sličnih uraganu – crpio je ogromnu energiju iz izuzetno tople morske vode.
A toplija atmosfera zadržava više vodene pare koja može pasti kao kiša, kažu stručnjaci.
– Toplije vode takođe izazivaju sporije kretanje ciklona, što im omogućava da padnu mnogo više kiše – rekao je za AP Ragu Murtugude, profesor na Indijskom institutu za tehnologiju u Mumbaju.
Kombinacija klimatskih promena i ljudskog delovanja dovodi do katastrofalnog ishoda: katastrofalne poplave u Grčkoj su olakšali šumski požari, gubitak vegetacije i rastresitog zemljišta, a u Libiji loše održavana infrastruktura.
Toplije do tri stepena
– Takvi “medikani“ – mediteranski uragani, formiraju se jednom ili dva puta godišnje, obično od septembra do januara. Oni obično ne dostižu snagu pravih uragana, osim retko – rekao je Sajmon Mejson, glavni klimatolog na Međunarodnom istraživačkom institutu za klimu i društvo Kolumbija Klajmet Skul (Columbia Climate School).
– Međutim, topla voda koja je omogućila ‘Danijelu’ da se pojača i podstakne izuzetnu količinu padavina je fenomen koji je primećen širom sveta – ističe Dženifer Frensis iz Centra za istraživanje klime Vudvel.
– Nijedna oblast nije imuna na oluje poput ‘Danijela’, kako su pokazale nedavne poplave u Masačusetsu, Grčkoj, Hong Kongu, Dulutu i drugde – istakla je ona.
Karsten Hauštajn, klimatolog i meteorolog sa nemačkog Univerziteta u Lajpcigu, kaže da je Mediteran dva do tri stepena Celzijusa topliji nego ranije. Oluju su verovatno pojačale natprosečne temperature u Sredozemnom moru ovog leta, deo šireg trenda zagrevanja izazvanog sagorevanjem fosilnih goriva.
I bez klimatskih promena moglo bi da dođe do ovakvog nevremena, ali posledice verovatno ne bi bile tako teške. Da je Mediteran bio za koji stepen hladniji, ‘Danijel’ se verovatno ne bi tako brzo razvio i ne bi tako divljom silinom pogodio Libiju, smatraju svetski klimatolozi.
Gde da gledate Informer TV?
INFORMER TV možete da gledate na kablovskim kanalima Telekoma na sledećim platformama: Iris TV pozicija 120, Iris GO pozicija 31, ‘Supernova’ i ‘Supernova’ (move n go) pozicija 20, m:SAT TV pozicija 19; Orion TV na poziciji 20 i Orion aplikacija na poziciji 20; Na kanalima Yettel Hipernet TV na poziciji 89; Crna Gora – TV Plus pozicija 257 i m:SAT TV na poziciji 26; Bosna i Hercegovina – m:SAT TV pozicija 25 za teritoriju Republike Srpske i 35 za teritoriju Federacije BiH; Severna Makedonija – u okviru aplikacije mPlay na poziciji 7 mtel i u okviru m:SAT TV ponude na poziciji 47; Aplikacije ‘Arena klaud’ i „Klik TV“ ili na portalu informer.rs
Izvor: Informer.rs