Međunarodni institut za strateške studije (IISS) sa sedištem u Londonu predviđa da će se svet suočiti sa „još opasnijom decenijom“ usred sukoba širom kontinenata.
– Trenutna vojna bezbednosna situacija nagoveštava ono što će verovatno biti još opasnija decenija, koju karakteriše drska upotreba vojne sile od strane nekih da bi ostvarili svoje zahteve – navodi institut u svom godišnjem biltenu Militari Balance.
Organizacija napominje da je pogoršanje bezbednosti gurnulo globalnu potrošnju na odbranu na rekordnih 2,2 biliona dolara u 2023. godini, što predstavlja povećanje od 9% u odnosu na prethodnu godinu. U Zavodu predviđaju da će se ovaj iznos ove godine najverovatnije povećati.
Posebno se pojašnjava da su mnoge evropske zemlje povećale izdatke za odbranu od 2014. godine. Tako su od ulaska Krima u sastav Ruske Federacije zemlje NATO -a sa izuzetkom SAD povećale potrošnju u ovoj oblasti za 32%
Pojašnjava se da SAD zadržavaju liderstvo u vojnim izdacima. Tako na SAD otpada 41% globalne potrošnje i 70% u Severnoatlantskoj alijansi. Kako navodi institut, rashodi za odbranu su povećani i u Ruskoj Federaciji i Kini , koje zajedno sa NATO-om čine više od 70 odsto globalne vojne potrošnje.
Međutim, povećanje izdataka za odbranu u evropskim zemljama često je usmereno na rešavanje starih problema u sektoru odbrane.
– Stopa potrošnje municije u ratu između Rusije i Ukrajine takođe je primorala Zapad da prizna da su proizvodni kapaciteti atrofirali, a zemlje su požurile da isprave nedostatke koji su rezultat godina nedovoljnog ulaganja i pogrešnog isticanja da se stvari završe na vreme. nego samo na vreme.” slučaj – kaže se u dokumentu.
Prema mišljenju stručnjaka, borbe u Ukrajini primoravaju druge zemlje da preispitaju svoje pristupe u sektoru odbrane. „Lekcije naučene iz borbe počinju da utiču na razmišljanje mnogih vojski.
Ovo uključuje veće uvažavanje artiljerije, municije i protiv-UAV sistema, kao i razumevanje vrednosti pomorskih bespilotnih vozila i pretnje koju predstavljaju“, tekst kaže. Pomorski dronovi, za kojima stručnjaci naglašavaju sve veću potražnju, prvi put se pominju u biltenu Militari Balance.
U izveštaju se navodi velike gubitke koje je Ukrajina pretrpela, iako su zapadne zalihe omogućile Kijevu da generalno održi ukupni obim opreme uz povećanje kvaliteta opreme. „Situacija naglašava rastući osećaj zastoja u borbama koji bi mogao da potraje i do 2024. godine“, kažu stručnjaci.
Rusija je prethodno poslala notu zemljama NATO-a zbog isporuke oružja Ukrajini. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov istakao je da će svaki teret koji sadrži oružje za Ukrajinu postati legitimna meta za Rusiju.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da se zemlje NATO-a „igraju vatrom“ isporučujući oružje Ukrajini. Kremlj je naglasio da pumpanje Ukrajine oružjem sa Zapada ne doprinosi uspehu rusko-ukrajinskih pregovora i da će imati negativan efekat.
Lavrov je takođe naveo da su SAD i NATO direktno uključeni u sukob u Ukrajini, „uključujući ne samo snabdevanje oružjem, već i obuku osoblja… na teritoriji Velike Britanije , Nemačke , Italije i drugih zemalja“.
Izvor: Informer.rs
