Svaki drugi Srbin umre od bolesti srca, alarmantna su upozorenja predsednika Svetskog udruženja za vaskularno zdravlje (ISVH), našeg poznatog kardiologa profesora dr Nebojše Tasića!
Mladi na udaru
Najgore od svega je što među pacijentima ima sve više mladih ljudi
Nebojša Tasić
Najviše je obolelih od visokog pritiska, infarkta i šloga. Ali najviše zabrinjava, kaže dr Tasić, što kardiovaskulrne bolesti sve više pogađaju mlade ljude između 20 i 30 godina. Glavni faktori rizika su stres, pušenje, gojaznost i nezdrav način života.
Loše navike
Prema njegovim rečima, jedini način da se spreče najgore posledice jeste prevencija i menjanje loših životnih navika, kao i redovna terapija za sve koji već imaju neki problem.
– Kardiovaskularne bolesti vodeći su uzroci smrti u Srbiji i situacija postaje sve alarmantnija iz godine u godinu! Praktično svaka druga smrt je posledica ovih oboljenja. Naš narod je takav, brzo živi, nezdravo, sa mnogo stresa, a kod lekara dođu samo kada im se sloši. To je pogrešno zato što nas upravo takvo ponašanje dovodi do ove poražavajuće statistike. Podaci su užasni. Najgore od svega je što među pacijentima ima sve više mladih ljudi. To je ranije bilo nezamislivo. Pre pedesete godine života niko nije ima problema sa srcem, ali danas je situacija, nažalost, drugačija – napominje prof. dr Tasić i ističe:
– Prve tegobe poput tahikardija i visokog pritiska javljaju se kod pacijenata već sa 20 godina, a ako se ne leče na vreme i olako se shvate, dolazi do fatalnih posledica, pa sa 30 godina dožive infarkt ili šlog. Prema poslednjim epidemiološkim podacima, skoro dve trećine bolesnika u Srbiji ima neko kardiovaskularno oboljenje, s tim što treba istaći da taj procenat raste sa starenjem.
Na pitanje šta je uzrok za toliki procenat obolevanja i umiranja odgovara:
– Pre svega, oboljenje krvnih sudova izaziva mnogo faktora. Najopasniji razlog je proces ateroskleroze, koji vremenom dovodi do suženja ili zatvaranja krvnih sudova što ishranjuju mozak, srce i druge organe, pa zato dolazi do razvijanja infarkta ili šloga. Pored ta dva nimalo naivna smrtonosna oboljenja, i povišen krvni pritisak je sve više zastupljen. Zato ga mi u medicini zovemo i „tihi ubica“. Tu su, naravno, i propratni faktori kao što su gojaznost, masnoće u krvi, nedovoljno fizičke aktivnosti…
Preventiva je spas
Zato je, dodaje naš poznati kardiolog, važno da svako vodi računa o načinu života i redovno odlazi na lekarske preglede.
– Moraju da se promene životne navike. Da se smanji telesna težina, da se zdravo hrani, redovno vežba i da se ne ignorišu simptomi i tegobe. Ali sve uz savete lekara, jer ne možemo svi isto da se hranimo ili da imamo isti tempo za vežbanje i hodanje. Zato je veoma važno obratiti se i specijalistima ili udruženju za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga i na vreme početi sa terapijom i redukcijom navika. Treba da znate da se u 80 odsto slučajeva umiranje od bolesti srca može sprečiti ili odložiti ako budete odgovorni i brinete o svom zdravlju – savetuje prof. dr Tasić, i dodaje da se Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ pozicionirao kao nacionalni centar za srce i krvne sudove s neverovatnim stručnim i naučnim rezultatima.
U Beogradu skup najboljih stručnjaka sveta
U Beogradu je juče počeo Četvrti međunarodni kongres udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga u saradnji sa HISPA centrom, Međunarodnim udruženjem za vaskularno zdravlje u Beogradu i Institutom za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“!
Trajaće sve do 4. marta, a u hotelu „Hajat“, gde se ovaj skup i održava, okupiće se najbolji stručnjaci kako iz zemlje tako i iz regiona i sveta. Cilj kongresa je očuvanje zdravlja i sprečavanje bolesti.
– Ove godine slavimo 10 godina od osnivanja našeg HISPA centra. Jubilej ćemo obeležiti veličanstvenim naučnim programom uz prisustvo velikog broja međunarodnih stručnjaka iz različitih oblasti ne samo kardiovaskularnog zdravlja već i iz brojnih sesija naših partnerskih udruženja. Naučni program sadrži brojna predavanja, okrugle stolove, radionice i druge interaktivne sesije – navodi se u saopštenju.
Faktori rizika
* genetika
* pušenje
* alkohol
* stres
* gojaznost
* loša ishrana
Saveti lekara
* redovni preventivni pregledi
* više fizičke aktivnosti
* uzimanje terapije
* zdrava ishrana
Statistika
SRBIJA
* svakih 15 minuta jedna osoba umre od posledica bolesti srca ili krvnih sudova
* 500.000 ljudi godišnje umre od šloga ili infarkta
* na 30 godina spustila se starosna granica dobijanja srčanih bolesti
* svaki drugi stanovnik pati od visokog pritiska
SVET
* 17 miliona ljudi svake godine umre zbog obolevanja miokarda
* 82% smrtnih ishoda bolesti srca potiče iz srednjerazvijenih zemalja
* 55 godina je prosečna starost kada obolevaju muškarci
* 65 godina je prosečna starost kada obolevaju žene
Pošaljite nam vest, fotografiju ili snimak na 0648482459
Izvor: Informer.rs
