Geleri agresorskih NATO bombi rasparčali su prozor, pokidali zavesu. Pokidali su i dušu Miličinih roditelja i zauvek je istrgli iz njihovog zagrljaja…
Milica je sedela na noši, dok joj je majka Dušica spremala postelju.
Informer DN
Tata Žarko pokupio je veš sa štrika i crvenu haljinicu sa izvezenim mačetom u korpi, koje spava. Brat Aleksa je njenu lutku smestio u krevetić, kraj jastuka. Tako je Milica odlazila na počinak.
Eksplozija je bila nagla i snažna. Nakon toga se ništa nije čulo, osim vriska njenog oca Žarka. Uzeo je Milicu u naručje. Trčao je niz stepenice, a dete mu je klonulo na rukama. Uleteo je u auto i vozio, nije se pomirio sa činjenicom da je već umrla.
Milica je umesto u svoj krevet, koji joj je majka s ljubavlju spremala, otišla na večni počinak.
Spomenik devojčici Milici Rakić stradaloj u NATO bombardovanju 1999. godine nalazi se u Tašmajdanskom parku u Beogradu. Bista Milici Rakić postavljena je treći put na spomenik deci žrtvama nastradalim u NATO bombardovanju, jer je dva puta bila meta vandala.
Srpska Pavoslavna Crkva je pokrenula inicijativu da se Milica Rakić kanonizuje, što znači da će biti proglašena za sveca. U manastiru Tvrdoš, koji se nalazi na samom jugu Republike Srpske, kod Trebinja, napravljena je freska sa likom Milice Rakić, a prave se i ikone. Na fresci piše: “Sv.n.muč. od NATO. Milica dete“. Jedan vrtić, u hercegovačkom mestu Berkovići, nosi ime po maloj Milici.
Srpski pesnik Dobrica Erić je u znak sećanja na Milicu Rakić i svu decu stradalu u NATO bombardovanju 1999. godine napisao pesmu.
Tokom 78 dana bombardovanja naše zemlje, NATO projektili su ubili 79 mališana. Najmlađa Bojana Tošović imala je samo 11 meseci kada je poginula u zagljaju svog oca.
Ova je pesma tu da nas opominje, da se nikad ne zaboravi i ne ponovi!
ČIKO JA TEBE GLEDAM S NEBA
Čiko, ja tebe gledam s neba
I vidim te kao na slici
Čiko, ja sam onaj cvet-beba
Koji si ubrao u Batajnici.
Ja sam bila ona mala
Milica, što je zadremala
U maminom zagrljaju
A probudila se u raju.
Sad nisam ona bulka rumena
Već beli anđelak one bulke
Što gleda svoje najdraže s neba
I vidi tebe… i tvoje ruke.
Moj tata se sada brije
A moja mama pegla pelene
Ja ih vidim i žao mi je
Što ne vide i oni mene.
Eno i moje roze noše
I lutke što se smešila na me
Kad su tvoje zle tice došle
I otele me od moje mame.
Tada sam se ovde popela
S nekom dečicom nepoznatom
Ali bih mnogo više volela
Da sam dole, s mamom i tatom.
Da ti kažem još samo ovo
Pa idi i zaboravi me
Mama će da me rodi ponovo
I daće mi još lepše ime!
Pošaljite nam vest, fotografiju ili snimak na 0648482459
Izvor: Informer.rs
