Milanče Radosavljević otkrio do sada nepoznate detalje iz svog detinjstva.
Legenda narodne muzike, Milanče Radosavljević, vlasnik je mnogobrojnih hitova kao što su „Dao bih ovo malo života“, „Anđelija“, „Sećaš li se kad smo klinci bili“ i mnogih drugih.
Foto: Printscreen You Tube
Osim što ga javnost zna kao vrsnog pevača, Milanče je jedan od najboljih harmonikaša u našoj zemlji, i još uvek je rado viđen gost mnogih proslava i veselja.
Ono što je javnosti manje poznato, jeste da je Radosavljević rođen sa paralizom šaka, te da one dugo tokom njegovog života nisu normalno funkcionisale. Ovo je upravo razlog zašto Milančeta tokom detinjstva niko od učitelja harmonike nije želeo da primi u svoju školu, međutim on je bio izuzetno uporan u svovoj nameri:
Foto: Printscreen You Tube
– Rođen sam 1944. godine u Obrenovcu. Ovde, u ovom kraju, vođene su velike borbe i moja majka Živanka pobegla je u Vranić, preko dva brda, i kod njenih ujaka sam se rodio. Zbog posledica rata, paralizovane su mi šake – rekao je Milanče pre nekoliko godina i dodao:
– Mojoj mami se deca nisu držala, to se tako govorilo u selu. I, pobratimi ona jednog Roma, Ciganina kovača, koji je tu u kraju nešto kovao, dobije od njega neku sekiricu i ta ti se sekirica stavlja pod jastuk, to ti je protiv uroka, tako se priča. Tada je rodila mene. Kada je on došao na kolevku meni, da me vidi, dao je zelenu od 500 dinara. Kazao je: „Da mu kupite harmoniku“, i eto, ako neka sudbina postoji… – objašnjava pevač i dodaje da je od malih nogu želeo da svira.
Foto: Printscreen You Tube
– Kasnije sam i ja samo govorio da želim da sviram harmoniku. Ali kako da sviram kad nemam ruke. Pokušavao sam i voleo to. Sećam se, kad sam imao 14 godina, otac je doneo neku harmonikicu od nekog prijatelja, malu, od šperploče napravljenu. I dugo sam molio oca da me odvede na časove harmonike. Čuli smo za nekog Dragana koji drži časove. I, kaže otac, idemo. Obradovao sam se i želeo da idem kod tog Dragana. Najpre me je odbio, kad mi je video ruke, rekao je: „On ne može da svira!“. I drugi put me je odbio.
Ipak, upornost se i te kako isplatila:
– Onda je otac posle išao u Beograd kod uglednog Džonija Gavrilovića, beogradskog muzičara, i pitao ga šta da radi sa mnom. I Džoni poruči Draganu: „Primi ga“. Došao sam treći put i primio me je. Posle toga ja sam jako dobro krenuo, svirao sam bolje od svih. Kada me je ovde jednom prilikom Bata Kanda video kako sviram, rekao je: „Znaš šta, ja bih tebe izveo na televiziju prvo da sviraš, da te ljudi slušaju iza zavese, a onda da sklonimo zavesu i da ti ljude vide ruke. Da vide čudo sveta!“ Ja sam bio najpoznatiji harmonikaš ovde, u ovom kraju – rekao je on za – „Glas Zapadne Srbije“.
Izvor: Informer.rs
