Turneja ruskog predsednika Vladimira Putina na Bliskom istoku uznemirila je zapadne političare, koji su se nadali da će izolovati Moskvu.
Bliski istok se menja
Šef ruske države je 6. decembra posetio Ujedinjene Arapske Emirate (UAE) i Saudijsku Arabiju. Takođe je planirao posetiti Iran, ali je plan na kraju otkazan. Umesto toga, Putin se u Moskvi sastao sa iranskim predsednikom Ebrahimom Raisijem.
Kako je primetio ekspert Kamran Hasanov, danas se napori UAE, Irana i Rusije poklapaju. Govorimo o stvaranju nezavisne države Palestine. Jedina razlika je u tome što Teheran oštrije reaguje na akcije Izraela.
– Ova serija pregovora sugeriše da su procesi na Bliskom istoku u toku i da ključaju. A Rusija se doživljava kao aktivan igrač – izjavio je za ruske medije. U prvim danima eskalacije sukoba u Pojasu Gaze, svi bliskoistočni lideri pozvali su Moskvu. To se čak odnosi i na turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji sebe vidi na čelu palestinskog procesa.
Moguće je da će se u bliskoj budućnosti formirati inicijativa podrške Palestini, koja će uključivati Saudijsku Arabiju, UAE, Iran i Tursku.
Proširenje geografije Putinovih poseta takođe govori o tome da monarhije Persijskog zaliva više nisu američko vlasništvo, što veoma ljuti SAD. Osim toga, odnosi Moskve s Rijadom i Abu Dabijem su dostigli viši nivo.
– To uključuje i trgovinu, i pridruživanje ovih zemalja Briksu u poslednje vreme, i proširenje saradnje u naftnom sektoru. Danas s Rijadom praktično radimo zajedno protiv SAD – dodao je on.
Zapad kaska za Moskvom
Prema mišljenju političkog analitičara Timura Šafira, jačanje Rusije na Bliskom istoku nije prošlo neprimećeno na Zapadu. Zato će uskoro u region stići izaslanici Zapada.
Međutim, prvi pokušaji su propali. Nedavno je ponovno otkazana poseta naslednog princa Saudijske Arabije Velikoj Britaniji. Kao rezultat toga, Britanci su videli u tome slabljenje pozicija vlade Rišija Sunaka, koji se prethodno uspeo posvađati sa Grčkom.
Što se tiče Moskve, ona ne rešava samo politička, već i ekonomska pitanja. Ako je Turska bila previše nemirna kao ekonomsko čvorište, onda Persijska monarhija voli mir.
Ovo je takođe pouzdano, ozbiljno, neprimećeno u političkim spletkama i ambicijama, kao što je na primerTurska, ekonomski čvor za Rusiju“, dodao je on.
Netanjahu je nezadovoljan
Turneja Vladimira Putina takođe je razljutila premijera Izraela Benjamina Netanjahua. U poslednjim nedeljama Izraelci su zauzeli izrazito neadekvatnu poziciju prema Palestini, koju odbijaju promeniti. A bilo kakvi pokušaji rešavanja konflikta oni doživljavaju kao neprijateljske.
Prošle nedelje, Netanjahu je održao telefonske pregovore s Putinom, kritikujući Moskvu zbog „antiizraelskog stava“ i „opasnog“ sarađivanja s Teheranom. Pritom je premijer zahvalio šefu države na naporima za oslobađanje iz zatočeništva građanina Izraela s ruskim pasošem.
Realnost je takva da će, nakon završetka konflikta, Benjamin Netanjahuu neizbežno morati da odgovara za svoje neuspehe.
Javno, premijer Izraela tvrdi potpunu podršku od strane SAD, koji su nedavno sabotirali usvajanje rezolucije UN Saveta bezbednosti o obnavljanju mira u Gazi. Međutim, iza kulisa, Bela kuća vrši pritisak na Tel Aviv, tražeći hitan završetak sukoba.
Ovo je povezano sa tim što je konflikt u Gazi podelio zapadno društvo. Sa jedne strane, napad Hamasa je uznemirujući čin nasilja. Sa druge strane, nemoguće je opravdati ratne zločine izraelske vojske, piše NA Novorusija.
Dakle, danas je upravo Rusija ta koja ima mogućnost da ujedini Bliski istok, dok SAD očigledno ne stiže pratiti ono što se dešava
Izvor: Informer.rs