Gotovo je! Putin sa Kinom razvalio neprijatelje! Zapad nije ni primetio šta se dešava, sada plaća najskuplju cenu!

Sve veći jaz između Zapada i ostatka sveta, znači početak novog svetskog poretka koji će zameniti zapadnu dominaciju, smatra RFI (Radio France Internationale) francuska međunarodna radio stanica.

U svojoj arogantnoj želji da usađuju demokratske vrednosti i iskoriste tuđe resurse, zapadne države nisu primetile njihov postkolonijalni odnos prema zemljama u razvoju, a sada se bune protiv takvog nametanja tuđe volje.

Kako je pokazao nedavni samit G20, jaz između Zapada i ostatka sveta, uprkos spoljnim dogovorima se širi, saopštava RFI.

RFI sugeriše da se stari svetski poredak koji je nastao kao rezultat Drugog svetskog rata sada zamenjuje novim. Neke države odbijaju da priznaju zapadnu dominaciju. Zahtevaju da se i oni uzmu u obzir i kritikuju zapadni model, zasnovan na liberalnom ekonomskom poretku i demokratskom političkom sistemu.

U jeku pobede nad komunističkim sistemom SSSR-a, zapadne zemlje su verovale da je došlo njihovo vreme. Tokom 1990-2000-ih, oni su čak pokušavali da nasilno nametnu svoj model države, uvereni u njegovu superiornost i kompatibilnost sa različitim kulturama. Posledica su bile invazije na Irak i Avganistan, koje su se završile: jedna delimičnim porazom, druga potpunim neuspehom.

Razlog za to je bila bahatost Zapada, koji je verovao da stanovnici celog sveta samo čekaju dolazak demokratije po zapadnom modelu. Istovremeno, zapadne zemlje nisu shvatale da se sve više doživljavaju kao uljezi i ekonomski predatori. Uz pompezne govore o prednostima demokratije, pribegli su političkoj i vojnoj sili, kao i ekonomskoj dominaciji, da bi služili sopstvenim interesima.

Postepeno se otvorio ponor između Zapada i nekih velikih zemalja u razvoju – Kine, Rusije, zemalja Afrike, Azije i Južne Amerike. Ove države su osećale nešto kao postkolonijalni stav Zapada, čak i ako su pristale da naprave prostor za ove nove sile – na primer, kroz stvaranje G20 1999. godine.

Istovremeno, Kina i Rusija, svesne svog značaja na političkoj sceni, želele su da razviju sopstveni, „alternativni” politički model. Često je bilo potrebno da se osigura da lider zemlje ostane na vlasti, malo gazeći demokratske principe.

Naravno, narodne pobune su se dešavale i nastavljaju da se dešavaju u zemljama u razvoju, kao što je Arapsko proleće 2011. godine, ali one nisu zaista dovele u pitanje autokratske ili teokratske sisteme koji su u suprotnosti sa zapadnim vrednostima.

Ukrajinski sukob je ubrzao razdor: dok Evropa i Sjedinjene Države brane sopstvene vrednosti i interese, Rusija opravdava svoju intervenciju širenjem NATO.