Savo Štrbac, direktor dokumentaciono-informacionog centra Veritas i Maja Jovanović iz Biroa za borbu protiv trgovine ljudima komentarisali su nestanak devojčice Danke Ilić (2) tokom svog gostovanja u emisiji „Info jutro“ na Informer TV.
Štrbac navodi da je situacija veoma enigmatična, ali da povrgavanje oca i majke poligraf testu ukazuje na neke stvari.
– Svi razmišljamo šta se moglo desiti u tom kratkom intervalu, od možda minut-dva. Gde je moglo dete da pobegne? Fascinantno je čuti šta je sve uključeno u potragu za tim detetom i da nema nikakvog traga. Velika je enigma šta se desilo. Svašta mi pada na pamet. Ja sam ceo svoj život radio kao sudija ili kao advokat i procenjivao činjenice, pa donosio odluke na osnovu logike. Nakon svega što sam čuo, pada mi na pamet, da je neko prošao u tih par minuta, dosad bi svi ovi ljudi koji su u potrazi otkrili neki trag. Indikativno je što su otac i majka na poligrafu. To se radi kad se posumnja u nečije tvrdnje – poručuje Štrbac.
Foto: Zoran Sinko
Jovanović naglašava da je sistem „Pronađi me“ veoma bitan u ovakvoj situaciji, ali da je prekidanje medijskog programa od mnogo većeg značaja nego slanje SMS poruka.
– U ovakvim slučajevima svi mi nastupamo kao roditelji. Sama javnost koja se podigla na noge je impozantna. Sistem „Pronađi me“ je jako važan. On ne može da se aktivira istog momenta kad roditelj prijavi nestanak deteta. Državni organi prvo moraju izaći na teren. Sistem je jako važan u ovakvim situacijama kad, na primer, dete ne može da govori. Pre svega, on se oglašava po akciji MUP-a, odnosno kad oni smatraju da je neophodno. Sistem slanja SMS poruka zavisi od operatera, ne od policije. Prekid programa u medijima je važniji od njih. Takođe, ceo auto-put je pokriven tim informacijama, kao i aerodrom i granični prelazi. Uključenost lovaca u potrazi je takođe jako važna jer oni odlično poznaju teren, u drvo. Slučaj nestanka Danke Ilić nas vodi u jedan konfuzan sistem. Prva sekvenca kod nestanka deteta su roditelji – kaže Jovanović.
Ona smatra da je oglašavanje oca na društvenim mrežama nakon nestanka „totalno pogrešno“.
– Moramo obraćati pažnju na svaku sitnicu, kao što to rade i službe koje tragaju za devojčicom – zaključila je.
Kompletno gostovanje pogledajte u video-snimku ispod:
TV
Potpukovnik protivvazduhoplovne odbrane o obaranju „nevidljivog“: Prva dva pokušaja bila su neuspešna, ali nismo gubili nadu! (VIDEO)
Na današnji dan pre 25 godine, četvrte noći NATO agresije na našu zemlju, Vojska Jugoslavije oborila je američki bombarder F-117A. Do tada se smatralo da ovaj tip aviona, koji je zbog smanjenog radarskog odraza zvan „nevidljivi”, nije moguće locirati na nebu. Ipak, to je uspelo Trećem raketnom divizionu 250. raketne brigade Vojske Jugoslavije, 27. marta 1999. u 20.42 časa. Dva projektila tipa „neva” ispaljena su iz atara Šimanovaca, a jedan je pogodio F-117A, koji se posle bombardovanja podzemnog komandnog centra u brdu Straževica u Beogradu zaputio ka vazdušnom prostoru Mađarske. Letelica u plamenu sunovratila se na njive u ataru sremskog sela Buđanovci. Pilot se katapultirao i prizemljio pomoću padobrana. Ostaci oborenog F-117A „noćni soko”, što je pun naziv aviona, danas se čuvaju u Muzeju vazduhoplovstva, kao trofej kojim nijedna vojska na svetu ne može da se podiči. O ovom poduhvatu Vojske Jugoslavije za Informer TV govorio je Đorđe Aničić, potpukovnik protivvazdušne odbrane, u emisiji „Info jutro“.
Izvor: Informer.rs
