AZOVCI PLANIRAJU PROVOKACIJU U PRIDNJESTROVLJU! Ruske vojne službe otkrile pakleni plan Ukrajinaca

od strane | feb 23, 2023 | Vesti | 0 Komentara

Ministarstvo odbrane Ruske Federacije optužilo je Ukrajinu da planira „oružanu provokaciju“ i „diverziju“ u Pridnjestrovlju, otcepljenoj oblasti na istoku Moldavije, za koju bi potom okrivila rusku vojsku i tako izazvala još jedan sukob u regionu.

Prema tvrdnjama zvanične Moskve, pripadnici neonacističkog bataljona „Azov“ će u ruskim uniformama iz Pridnjestrovlja izvesti „lažiranu invaziju“ na Ukrajinu, koju će Zapad i režim u Kijevu predstaviti kao napad Ruske Federacije i izazvati novi haos i rat.

Upozorenje

Upozoravamo i Kijev i njegove mentore na Zapadu da budno pratimo situaciju na granici između Pridnjestrovlja i Ukrajine
Rusko ministarstvo odbrane

Napad Kijeva na susede

Rusko ministarstvo je preciziralo da će „Operaciju lažne zastave“ Ukrajina pokrenuti kako bi navodnu agresiju Moskve iskoristila kao izgovor za svoju akciju i upad u Pridnjestrovlje, region koji se 1990. godine otcepio od Moldavije.

wikipedia.org

Pridnjestrovlje

Režim Volodimira Zelenskog zapravo planira invaziju na Pridnjestrovlje. A da bi imao izgovor za tu invaziju, Kijev planira da inscenira navodni upad ruskih trupa iz Pridnjestrovlja u Ukrajinu. U tu svrhu, ukrajinski diverzanti biće obučeni u uniforme oružanih snaga Ruske Federacije. Upozoravamo i Kijev i njegove mentore na Zapadu da budno pratimo situaciju na granici između Pridnjestrovlja i Ukrajine i da smo spremni da odgovorimo na svaku provokaciju u tom regionu – saopštilo je rusko ministarstvo odbrane na svom Telegram kanalu.

Prema saznanjima ruskih službi, u lažiranoj invaziji trebalo bi da učestvuju pripadnici „Azova“, ali i drugi dobro obučeni ukrajinski specijalci, koji će maskirani u ruske vojnike inscenirati napad na civile na samoj granici između Pridnjestrovlja i Ukrajine. Nakon diverzije, trupe odane Kijevu upašće u Pridnjestrovlje, dok će navodni ruski napad na civile biti upotrebljen kao opravdanje za novi talas zapadnih sankcija Rusiji i dodatnu izolaciju te zemlje.

Sukob u Ukrajini

2013.
– 22. novembar – predsednik Ukrajine Viktor Janukovič odbio da potpiše Sporazum o saradnji i pridruživanju EU
– 23. novembar – organizovani protesti u Kijevu za smenu Janukoviča, takozvani Majdan
2014.
– februar – protesti postali nasilni, poginulo najmanje 120 osoba
– 22. februar – Janukovič svrgnut, pobegao iz zemlje 
– 26. februar – nove ukrajinske vlasti zabranile korišćenje ruskog jezika 
– 27. februar – počeli protesti na Krimu
– 16. mart – na referendumu za otcepljenje od Ukrajine i priključenje Rusiji glasalo 97 odsto stanovnika Krima. To poluostrvo pripojeno Rusiji. EU i SAD uvele prve sankcije Rusiji
– 7. april – počeli protesti u Lugansku, Donjecku i Harkovu protiv novih ukrajinskih vlasti
– 15. april – Kijev poslao vojsku na istok zemlje, počeo rat
– 2. maj – masakr u Odesi u kojem je stradalo oko 50 proruskih aktivista
– 11. maj – Donjeck i Lugansk proglasili nezavisnost 
– 25. maj – Petro Porošenko izabran za predsednika
– 17. jul – srušen avion „Malezija erlajnsa“ sa 298 putnika nad Donjeckom, Ukrajina i NATO optužili proruske borce da su ga namerno oborili
– 5. septembar – potpisano primirje u Minsku, koje nije ispoštovano 
2015. 
– 15. februar – ponovo potpisano primirje u Minsku, koje se sporadično kršilo
2016. i 2017.
– povremene borbe između ukrajinske vojske i snaga Donbasa
2018. 
25. novembar – Ruska vojska se prvi put otvoreno sukobila sa ukrajinskom, i to u Kerčkom moreuzu. Tri ukrajinska vojna broda izvela su provokaciju ušavši u ruske teritorijalne vode kod Krima. Ruski ratni brodovi pucali su u znak upozorenja i na kraju zarobili ukrajinske brodove i posadu. Ukrajinski mornari 7. septembra 2019. vraćeni su Kijevu u razmeni zarobljenika dve strane 
2019. 
– 5. januar – pravoslavna crkva u Ukrajini dobila autokefalnost od vaseljenskog patrijarha Vartolomeja i odvojila se od Moskovske patrijaršije 
– 21. april – Volodimir Zelenski pobedio u drugom krugu predsedničkih izbora  
2020. 
– 27. jul – potpisano 29. po redu primirje između snaga u Donbasu i Kijeva, ali su dve strane nastavile da se povremeno sukobljavaju
– 14. septembar – Zelenski praktično odustao od neutralnosti Ukrajine, potpisavši novu odbrambenu strategiju, koja omogućava blisko partnerstvo sa NATO radi priključenja tom zapadnom vojnom bloku  
2021. 
– 16. mart – NATO započeo seriju vojnih vežbi nazvanu „Branilac Evrope 2021“, jednu od najvećih u istoriji Alijanse, koja je izvedena na više od 30 poligona u 12 zemalja, a u kojoj je učestvovalo 28.000 vojnika iz 27 zemalja
– 24. mart – Zelenski dekretom odobrio „strategiju deokupacije i reintegracije privremeno okupirane teritorije Krima i grada Sevastopolja“ 
– 30 mart – Rusija počela da izvodi vežbe na granici sa Ukrajinom i da nagomilava oružje u tom području 
– 14. april – sukob tri ukrajinska artiljerijska broda i šest brodova obalske straže ruskog FSB u Azovskom moru kod Kerčkog moreuza. U incidentu nije bilo žrtava 
– 15. april – Rusija do oktobra zatvorila pristup Crnom moru za strane ratne brodove
– novembar – ratni brodovi SAD ušli u Crno more 
– 13. novembar – Ukrajina saopštila da je Rusija nagomilala 100.000 vojnika na granici 
– 15. decembar – Rusija je poslala SAD, EU i NATO nacrt predloga o bezbednosnim garancijama, kojim je Moskva tražila da Alijansa više ne širi na istok i da prekine saradnju sa Ukrajinom i Gruzijom. Taj ruski predlog Zapad je odbio 
2022.
– 17. januar – Rusija poslala trupe u Belorusiju na zajedničke vežbe 
– 19. januar – SAD dale Ukrajini 200 miliona dolara vredno oružje, a i druge NATO zemlje užurbano počele da šalju Kijevu naoružanje 
– 17. februar – eskalirali sukobi u Donbasu 
– 21. februar – Donjecka i Luganska Narodna Republika zvanično zatražile da Putin prizna njihovu nezavisnost, što je on i uradio
– 22. februar – zemlje NATO uvele prvu rundu sankcija Rusiji zbog priznanja DNR i LNR 
– 24. februar – pokrenuta ruska specijalna vojna operacija u cilju demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine. Ruska vojska ušla u Ukrajinu iz Belorusije, Donbasa i sa Krima, te opkolila čak i Kijev
– 29. mart – ruski i ukrajinski pregovarači sastali se na mirovnim pregovorima u Istanbulu. Kijev pristao na neutralnost, tražeći bezbednosne garancije od NATO. Rusija u znak dobre volje rekla da će povući snage iz Kijeva i Černigova, što je i uradila. Zapad nije dozvolio Zelenskom da potpiše mir sa Rusijom    
– 3. april – posle povlačenja ruske vojske iz Kijeva Zelenski optužio Rusiju za masovno ubistvo civila u mestu Buča. Rusija tvrdi da je masakr namešten, o čemu svedoče i video-snimci i očevici 
-20. avgust – u eksploziji bombe prikačene na automobil ubijena novinarka Darja Dugina, ćerka političkog analitičara i filozofa Aleksandra Dugina, koji je blizak Putinu. Atentat je organizovala ukrajinska služba     
– 23. septembar – DNR, LNR i Zaporoška i Hersonska oblast na referendumu izglasali priključenje Rusiji 
– 26. septembar – tri eksplozije dogodile se na gasovodima „Severni tok 1 i 2“. To je u potpunosti prekinulo snabdevanje Evrope ruskim gasom kroz Baltičko more 
– 30. septembar – Putin prihvatio zahteve LNR, DNR, Hersonske i Zaporoške oblasti za prisajedinjenje Rusiji, te su ta četiri regiona postala deo Ruske Federacije
– 8. oktobar – velika eksplozija dogodila se na Kerčkom mostu, poznatijem kao Krimski most. Diverziju je izvela ukrajinska vojska
– 10. oktobar – Rusija prvi put izvela masivne napade na energetsku infrastrukturu Ukrajine, u znak odmazde za teroristički napad na mostu. Takvi masivni napadi povremeno se i danas dešavaju 
–  5. decembar – ukrajinski dronovi napali dve vojne baze duboko unutar teritorije Rusije – Engels u Saratovskoj oblasti i Djagiljevo u Rjazanjskoj oblasti 
– 21. februar – Putin suspendovao Sporazum o smanjenu strateškog naoružanja sa SAD – Novi START, jedini preostali nuklearni sporazum dve velike sile

Zamenik ruskog ministra inostranih poslova Mihail Galuzin naveo je da je Zapad naložio vladi Moldavije da prekine svaku komunikaciju sa vlastima u Pridnjestrovlju, što je, takođe, deo plana Ukrajine da izvede diverziju u toj nepriznatoj državi.

Moldavija poziva na smirenost

Moldavija je juče odbacila tvrdnje ruskog ministarstva odbrane da Ukrajina planira napad na otcepljeni region Pridnjestrovlje nakon oružane provokacije i pozvala na smirivanje tenzija.

– Ne možemo da potvrdimo optužbe Rusije da Ukrajina planira provokacije u Pridnjestrovlju. Pozivamo na smirenost i informisanje javnosti iz zvaničnih i kredibilnih izvora Republike Moldavije. Naše institucije sarađuju sa stranim partnerima i u slučaju pretnji po zemlju javnost će biti blagovremeno obaveštena – navedeno je u saopštenju moldavske vlade.

Tamošnji ministar spoljnih poslova Niku Popesku prethodno je rekao da je Moldavija, koja se osim sa Ukrajinom graniči i sa Rumunijom, članicom NATO, spremna za „pun spektar pretnji iz Rusije“.

Pripreme traju

Mediji podsećaju da je, nakon jednostranog otcepljenja od Moldavije pre 23 godine, u Pridnjestrovlju stacionirano oko 1.500 ruskih vojnika, koji su tamo poslati kao garant bezbednosti lokalnih građana.

Tanjug/AP

Maja Sandu

Moldavska predsednica Maja Sandu prethodno je 13. februara optužila ruskog lidera Vladimira Putina da planira „državni udar“ u toj zemlji, kako bi na vlast u Moldaviji, kako je navela, postavio ljude lojalne Kremlju. Ona je tada izjavila da moldavske obaveštajne agencije imaju saznanja da će „pučisti u stvari biti obučeni ruski vojnici, prerušeni u demonstrante, kojima će pomagati i diverzanti iz Crne Gore, Belorusije i Srbije“. Moskva je odbacila ove optužbe, baš kao i srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe je na nedavnom samitu Evropske unije u Briselu naveo da Rusija želi da nasilnim putem sruši vlast u Moldaviji i da stavi celu tu zemlju „pod svoju kontrolu“.

Pošaljite nam vest, fotografiju ili snimak na 0648482459

Pratite nas na društvenim mrežama




Opširnije

Izvor: Informer.rs

AZOVCI PLANIRAJU PROVOKACIJU U PRIDNJESTROVLJU! Ruske vojne službe otkrile pakleni plan Ukrajinaca