Dok svodi račune svog grubo i bez njene želje izmeštenog života, Nevena pokušava da sakupi što više detalja koje će preneti u neko novo poglavlje. I dok čeprka po zlatnim godinama devojke sa beogradskog Neimara, posvećene lekarke i odane supruge, u njenu prošlost upliće se jedan tuđ život, tuđa prošlost, još starija, davna i daleka ljubav kakvu samo rat može da iznedri, a mir uništi.

„Ja ne verujem u kolektivnu krivicu. Nije narod kriv, uvek su to pojedinci, koji povedu masu... Verujem, međutim, u kolektivnu kaznu. To znači da ceo narod trpi i pati, ili većina, zbog krivice pojedinca. Razumete li me? Mi smo se kao narod više puta ogrešili o dobročinitelje, ne samo o pripadnike stranih misija koje smo zaboravili. Ogrešili smo se i o naše ljude, umne ljude, dobre ljude... ali nećemo sada o tome.”