Mirjana Mitrović, broji polenova zrna, a i sama je alergična na njega. Neko je, kako kaže alergičan u februaru, u proleće, a ona pogotovo u sezoni ambrozije. Tad obavezno planira odmor, ide na more, a spas su i visoke nadmorske visine.
Ona je diplomirani inženjer fitomedicine, i prvi posao joj je i bio u jednoj privatnoj kompaniji u sektoru fitofarmacije gde je bila zadužena za preparate koji „leče biljke“. Novi izazov u karijeri dogodio joj je se 2002. godine, kada je osnovana Agencija za zaštitu životne sredine, odakle nas svakodnevno obaveštava o koncentracijama polena u vazduhu.
– Moja naklonost i ljubav prema biljkama datira još iz ranog detinjstva. Uvek su mi uspevale sve biljke kao i moja želja da mi kuća uvek bude sa puno zelenila – počinje razgovor za „Blic“ Mirjana Mitrović.
Sticajem okolnosti, njen sledeći posao bio je u nekadašnjem Saveznom hidrometeorološkom zavodu, u kojem je tadašnji direktor pokrenuo ideju o monitoringu alergenog polena.
– U to vreme monitoring alergenog polena već niz godina je bio u zemljama Evrope a kod nas tek kao ideja. Po ukidanju Saveznog zavoda, sve poslove preuzela je novoformirana Agencija za zaštitu životne sredine. Za mene je to predstavljao novi izazov i od te 2002. godine kreće moja edukacija iz oblasti aeropalinologije na evropskim simpozijumima, kongresima i kursevima. Krenuli smo od jedne „klopke za polen“ a sada u vlasništvu Agencije za zaštitu životne sredine imamo 16 stanica i još 14 iz drugih lokalnih samouprava. 30 mernih mesta u Srbiji šalje podatke u našu bazu, a Grupa za polen posle obrade podataka i pod ličnom licencom podatke šalje u evropsku bazu – objašnjava naša sagovornica.
Alergična na polen korova
Da nam život pripremi mnoge izazove jeste i podatak da je i sama alergična na polene korova, i to pre svega na polen ambrozije. Zato, kada kreće njeno najjače cvetanje, ona uvek planira da ode na more.
– Zašto nam se desi da u nekom životnom periodu, često u srednjim godinama, naš organizam prirodnu česticu kao što je polen, prepozna kao agens odnosno otrov, nauka još nije utvrdila. Značaj merenja kocentracije i vrste alergenog polena u vazduhu je upravo veoma koristan za ovaj deo populacije koji ima problem sa alergijama. Pravovremena informacija nam koristi da znamo kada da se krene sa terapijama, kao i kako da uskladimo svoja kretanja – kaže Mirjana Mitrović i objašnjava kako se ona bori sa polenskom alergijom:
– Kada je cvetanje ambrozije najjače, a to je u periodu avgust-septembar, ja svoj odmor tada planiram. Tada, na primer, odem na more 10-ak dana, gde zbog saliniteta u tim područjima ima zanemarljivo ovog polena. I na nadmorskim visinama iznad 700 metara ovog korova ima veoma malo. To je jedan od načina da sebi skratim period izloženosti visokim koncentracijama, jer nije svejedno da li ćemo biti u takvim uslovima izloženi 15 ili čak i preko 30 dana. Naravno, i terapije u dogovoru sa lekarima alergolozima poboljšavaju kvalitet života alergičnim osobama.
Foto: Cvijeta Kovačević / RAS Srbija
Svima koji alergični na polene, savetuje da se sami ne leče, i da prate izveštavanje koje Agencija pruža na sajtu www.sepa.gov.rs, kao i na besplatnoj Android aplikaciji Polen Srbija.
– Pravovremene informacije omogućavaju da terapije budu na vreme primenjene jer bi antihistaminike trebalo uzimati 10-ak dana pre nego što neki poleni uđu u kritične, prekogranične vrednosti. Naša merenja pokazuju i da su u prepodnevnim satima pri toplom i blagovetrovitom vremenu najveće koncentracije polena. Ukoliko možemo, tada ne bi bilo dobro da budemo direktno u prirodi. Opšti saveti su da se koriste klimatizovane prostorije i automobili, da se po povratku presvučemo i operemo kosu, da ne sušimo veš u spoljnim uslovima jer tako unosimo polene u naše prostorije – podseća Mirjana Mitrović za „Blic“.
Oprez pri ozelenjavanju dvorišta
Alergičnim osobama savetuje i da sa stručnjacima Agencije konsltuju u vezi sa ozelenjavanjem okućnica, vikendica, odnosno dvorišnog prostora, kako ne bi ispod svog prozora posadili neku od alergenih biljaka poput bree, vrbem tuje, i tako se još više ugroze.
– Samo biljke koje se oprašuju pomoću insekata nisu te koje produkuju polen u vazduh. Sve druge biljke koje se oprašuju pomoću vetra emituju veliku količinu polena u sloj atmosfere koji udišemo – kaže ona.
Prema njenim rečima, neko je alergičan početkom februara i tokom proleća i to uglavnom na polene drveća, neko početkom leta i to su tada poleni trava a pred kraj leta poleni korovskih vrsta sa najjačim alergenim potencijalom koji emituje ambrozija.
Da bi neko saznao da li je i na šta alergičan, neophodno da uradi kožni test kod alergologa, koji precizno utvrdi na koji je polen neko alergičan i u kom intenziteu. U zavisnosti od toga lekari određuju vrstu leka i potrebnu dozu.
Kako se računa broj polenovih zrna
Agencija za zaštitu životne sredine izveštava na 30 mernih mesta u Srbiji o prisutnosti 25 vrsta alergenog polena koji imaju svoju prirodnu dinamiku od 1. februara do prvih dana novembra meseca.
Foto: Predrag Dedijer / Ringier
– Identifikacija vrste i koncentracije alergenog polena u Agenciji obavlja se po akreditovanoj metodi, kao i po metodi u čitavoj evropskoj mreži. Ovo je manuelna metoda koja iziskuje puno sati mikroskopiranja da bi se došlo do podatka. Automatsko očitavanje je još uvek preskupo i u fazi razvoja upravo zbog pouzdanosti u specifičnom procesu identifikacije. Postavili smo kriterijume prilikom izveštavanja, pre svega za osobe koje pate od polenske alergije, pa tako kažemo da je za polene drveća, trava i korova sve preko 60 polenovih zrna po kubnom metru vazduha u prekograničnim vrednostima, jedino je za polen ambrozije sve preko 30 prekoračenje jer je ovaj polen sa izuzetno visokim stepenom alergenosti.
Prisutno 15 alergena, počela sezona cvetanja trava
Naša sagovornica kaže da je po je poslednjim merenjima prisutno je oko 15 vrsta alergenog polena i to su uglavnom poleni drveća, a da su počele i trave da cvetaju.
– U prethodnom periodu najveće probleme je prouzrokovao polen breze, koji u proleće ima izuzetno visok stepen alergenosti. Pored nje prisutan je i polen vrbe, graba, duda, javora, jasena, oraha, platana, tise i čempresa, hrasta i četinara, a počele su i trave, čije se veće cvetanje očekuje za praznike, i korovske vrste kao što su konoplje, koprive i kiselica – navodi Mirjana Mitrović.
I u periodu posle praznika povećavaće se koncentracija polena trava i korovskih vrsta, a podseća da krajem juna meseca počinje da cveta najjagresivniji korov – ambrozija:
– Ona od polovine avgusta do kraja septembra ima intezivno cvetanje gde produkuje izuzetno velike količine polena u vazduh. Njeno polenovo zrno izuzetno agresivno reaguje sa našom sluzokožom stvarajući alergičnim osobama respiratorne tegobe – plitko disanje, sekreciju iz nosa i suzenje očiju a kod težih slučajeva spazam i pojavu astme. Iz tog razloga je apel svim lokalnim zajednicama da se na vreme napravi strategija uništavanja korovskih biljaka pre nego što one uđu u fazu cvetanja
Podaci od prethodnih godina su pokazivali da je Vojvodina crna tačka što se tiče produkcije polena ambrozije naročito posle žetve pšenice ukoliko se ne primene adekvatne agrotehničke i hemijske mere pre nego što ovaj korov procveta.
– Situacija se znatno promenila, pa poslednjih godina, kako Beograd, tako i Valjevo beleže velike vrednosti polena ovog korova. Ambrozija se invazivno raširila i ka centralnoj Srbiji upravo zbog izostanka mera suzbijanja – kaže ona.
