Izvor: Beta
1399 – Osniva engleske dinastije Lankaster Henri Bolingbrok (Henry Bolingbroke) postao je kralj Henri IV, dan nakon to je abdicirao Riard II (Richard), prvi monarh u istoriji Engleske koji je napustio presto.
1846 – Ameriki zubar Vilijam Morton (William) prvi je upotrebio anesteziju (etar) prilikom vaenja zuba.
1876 – Roen je srpski pisac, pozorini kritiar i diplomata Milan Raki. Pesnik modernog senzibiliteta sledio je u savrenstvu forme francuske parnasovce i simboliste. Bio je lan Srpske kraljevske akademije i predsednik srpskog PEN kluba („Jefimija“, „Dolap“, „Simonida“, „Naputena crkva“, „Orhideja“, „Ljubavna pesma“, „Na Gazimestanu“).
1882 – Roen je nemaki fiziar Hans Vilhelm Gajger (Wilhelm Geiger), koji je 1928. izumeo napravu za otkrivanje i brojanje naelektrisanih estica i gama-zraka (merenje radioaktivnosti), poznatu kao „Gajgerov broja“.
1891 – U egzilu u Briselu izvrio je samoubistvo francuski general or Ernest Bulane (Georges, Boulanger), lider reakcionarnog antiparlamentarnog pokreta „bulanista“ koji je zapretio da srui Treu Republiku.
1912 – Srbija i Bugarska su objavile mobilizaciju za rat protiv Turske. Prvi balkanski rat, od oktobra 1912. do maja 1913, u kojem su se protiv Turske borile i Grka i Crna Gora, zavren je oslobaanjem balkanskih naroda od turske vlasti.
1941 – Poela je prva nemaka ofanziva na Moskvu u jednoj od najveih bitaka Drugog svetskog rata, koja je okonana u januaru 1942. porazom Nemaca.
1949 – Okonan je berlinski „vazduni most“ uspostavljen posle sovjetske blokade Zapadnog Berlina krajem juna 1948, tokom kojeg su ameriki i britanski avioni obavili 277.264 letova i dopremili 2.323.738 tona namirnica.
1955 – U automobilskoj nesrei u 24. godini poginuo je ameriki glumac Dejms Din (James Dean), simbol uznemirene i pobunjene mladosti posle Drugog svetskog rata. Iako je snimio samo tri filma, „Istono od raja“, „Buntovnik bez razloga“ i „Div“, postao je kultna linost mladih tog vremena.
1962 – Beli rasisti su izazvali nerede u Oksfordu u amerikoj dravi Misisipi kada je na osnovu odluke federalnog suda crnac Dejms Meredit (James Meredith) upisan na Univerzitet Misisipija, koji su do tada pohaali samo belci.
1965 – Pripadnici indoneanskog „Pokreta 30. septembar“ oteli su est generala i pokuali dravni udar. Generali su naeni mrtvi 3. oktobra, a protivudarom na vlast je doao general Suharto. Smatra se da je u represalijama protiv komunista i njihovih simpatizera, koje su usledile, pobijeno oko pola miliona ljudi.
1966 – Bivi britanski protektorat u Africi Becuanalend stekao je nezavisnost pod nazivom Republika Bocvana. Prvi predsednik postao je Serece Kama (Seretse Khama).
1966 – Nemaki ratni zloinci Albert per (Speer) i Baldur fon irah (von Schirach) izali su iz zatvora pandau u kojem su odsluili kaznu od 20 godina robije. U zatvoru koji je bio napravljen za 600 stanara, ostao je samo jedan – Rudolf Hes (Hess).
1970 – Riard Nikson (Richard Nixon) je doputovao u Beograd, u prvu posetu jednog amerikog predsednika SFRJ.
1980 – U simbolinom podseanju na biblijska vremena, Izrael je uveo valutu ekel, koja je zamenila funtu.
1985 – Umro je ameriki seizmolog arls Rihter (Charles Richter), po kojem je nazvana skala za merenje jaine zemljotresa.
1988 – U SSSR-u je penzionisano pet visokih funkcionera, meu kojima i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Andrej Gromiko.
1990 – SSSR je normalizovao diplomatske odnose sa Izraelom, prekinute tokom estodnevnog izraelsko-arapskog rata 1967. i uspostavio pune diplomatske odnose sa Junom Korejom.
1991 – Vojnim udarom u Haitiju oboren je sa vlasti predsednik an-Bertran Aristid (Jean-Bertrand Aristide).
1992 – Pod pokroviteljstvom i u prisustvu kopredsednika Meunarodne konferencije o Jugoslaviji, predsednici SRJ i Hrvatske Dobrica osi i Franjo Tuman potpisali su zajedniku Deklaraciju kojom su se obavezali na prestanak neprijateljstava i reavanje spornih pitanja pregovorima.
1992 – Moskovska banka distribuirala je vauere za privatizaciju kao deo vladinih ekonomskih reformi koje bi trebalo da milione Rusa pretvore u kapitaliste.
1993 – U seriji jakih zemljotresa u jugozapadnoj Indiji razoreno je 36 sela, a poginulo je najmanje 22.000 ljudi.
1999 – Jedan od najveih nemakih knjievnika 20. veka Ginter Gras (Guenter Grass) dobio je Nobelovu nagradu za knjievnost. U avgustu 2006. Gras je obelodanio da je kao 17-godinjak bio pripadnik zloglasne nacistike „Vafen-SS“ jedinice. Ovo otkrie pisca „Limenog doboa“ okiralo je javnost i izazvalo estoke kritike pisaca, istoriara i politiara u Evropi.
2000 – Uz punu podrku Demokratskoj opoziciji Srbije i novoizabranom predsedniku SR Jugoslavije Vojislavu Kotunici, svetska demokratska javnost je sa zebnjom iekivala rasplet postizborne krize u Jugoslaviji. Rusija je upozorila poraenog Slobodana Miloevia da ne koristi silu radi opstanka na vlasti.
2002 – Petnaest ministara inostranih poslova Evropske unije glasalo je da se dravama lanicama dozvoli da potpiu individualne ugovore sa SAD, kojima su ameriki vojnici i oficiri izuzeti od krivinog gonjenja Meunarodnog krivinog suda u Hagu.
2005 – Danske novine Jiland-Posten objavile su karikature Muhameda, izazvai proteste u muslimanskim zemljama koji su ih videli kao bogohulne i islamofobine.
2006 – U avionskoj nesrei brazilske kompanije Gol kada se avion na liniji Manaus-Brazilija sruio u dravi Mato Groso u veoma nepristupanoj oblasti, stradalo je 155 putnika i lanova posade.
2007 – Na vanrednim parlamentarnim izborima u Ukrajini najvie glasova osvojila je partija proruski orijentisanog premijera Viktora Janukovia, na drugom mestu je „narandasta heroina“ Julija Timoenko, a treem koalicija ukrajinskog predsednika Viktora Juenka.
2009 – U zemljotresu magnitude 7,9 stepeni po Rihterovoj skali koji je pogodio ostrvo Sumatru poginulo je 1.115 ljudi i 1.214 je ozbiljnije povreeno.
2014 – Avganistan je potpisao bezbednosni sporazum sa SAD koji e omoguiti amerikoj vojsci da ostane u toj zemlji tokom 2015. godine.
2015 – Grad Pariz, na ije se ulice godinje baci 350 tona opuaka, uveo je kaznu od 68 evra za puae koji gase cigarete na ulicama.
2018 – Referendum o promeni imena Makedonije nije uspeo, jer nije glasalo vie od polovine od ukupnog broja biraa. Na referendumu u Makedoniji o Dogovoru sa Grkom glasalo je 36,91 odsto od ukupnog broja upisanih biraa, od kojih je 91,46 odsto glasalo „za“.
Pratite nas na naoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i ukljuite se u nau Viber zajednicu.
